BLISKI SUSRETI ČETVRTE VRSTE

"Astroiđani" Željka Paheka,
spejs-komedija sa otvorenim krajem

Strip u nekadašnjoj Jugoslaviji je, uprkos raznovrsnoti i brojim autorima, uvek nekako kuburio sa serijalima. Iako ih je bilo dosta, od "Mirka i Slavka" pa do Kerčevog i Obradovićevog "Kobre" te potonje superherojske parodije "Cat Claw" kojom legendarni Kerac održava svoju posustalu karijeru, malo je serijala koji su do kraja ostali zaokruženi i koherentni. To isto, nažalost važi i za "Astroiđane", neponovljivo ostvarenje Željka Paheka.

            Ovaj strip autor, jedan od najpopularnijih i najzanimljivijih na našem podneblju, rano je skrenuo pažnju na sebe svojim otkačenim i specifičnim viđenjem budućnosti. Njegova opsesija robotima i njihovim odnosom prema ljudskoj civilizaciji (koja je iz godine u godinu sve više dehumanizovana) nešto je unikatno u svetu ne samo domaćeg već i svetskog stripa. Deo Pahekovih maštovitih priča sabran je svojevremeno u album-zbirku "Badi Kukavica i druge priče" (System Comics, 2001) a ostalo je rasuto po magazinima i revijama: "Yu Strip", "Spunk", "Politikin Zabavnik", "Stripoteka", "Naš strip", "Vidici"...

            Pahek je jedan od prvih autora iz stare Jugoslavije koji su uspeli da se probiju na zapadu, njegovi stripovi objavljivani su u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Grčkoj, Francuskoj... A svetski poznati strip časopis "Heavy Metal" uvrstio je Pahekov strip "Zečja šapa" ("The Rabbit's Paw") u zbirku najboljih radova objavljenih u prvih petnaest godina izlaženja.

Astroiđani 1986: Za sve je kriv galaktički seronja

            Moj prvi susret sa Pahekovim uvrnutim svetom budućnosti desio se, kao što to uvek biva, slučajno. Imao sam nepunih deset godina kada sam tog hladnog februarskog dana 1986. u izlogu trafike ugledao zelen koricu strip albuma "Astro-Iđani: Oživljeni metuzalemen", u pitanju je bio peti broj u ediciji "Profil" specijalizovanom izdanju revije jugoslovenskih strip autora "YU strip" koju je pokrenuo tadašnji izdavački magnat "Dečje novine". Zanimljivost vezana za strip izdanja "Dečjih novina" tiče se činjenice da su sva ona bila štampana u Nišu, u štampariji sada već privatizovane izdavačke kuće "Prosveta". Koliko se štamparski posao tih godina radio ozbiljno, govori činjenica da moje izdanje "Astroiđana", rađeno u formi meko uvezanog albuma i dan-danas, posle bezbrojnih čitanja izgleda prilično dobro očuvano, lepenka na korici nije popustila, štampa je 100% crna i nije otpala nijedna strana. To ne može da se kaže za Željkove albume izdavane kasnije od privatnih izdavača (pomenuti "Badi Kukavica" i "Legija nepromočivih" izdata 1997. kao prvi broj povampirenog "Megatrona") koji su se bukvalno raspali nakon dva-tri čitanja.

            Kao svaki klinac, u to vreme bio sam naviknut na Bonelijev treš i francuski otpad koji je štampao novosadski "Dnevnik" a u čijim malim sveskama koje su izlazile sedmično (ritam nezamisliv za današnje uslove) i gde su na stotinama strana Zagor, Teks Viler, Blek Ledena Stena, Kapetan Miki, onaj papučar Komandant Mark i njima slični infantilni likovi trsili negativce uz obavezni osmeh i glupave doskočice. Susret sa Pahekovim otkačnim intergalaktičkim spadalima bio je ravan otkrovenju.

            O čemu se zapravo radi?

            S obzirom na činjenicu da je od izdavanja albuma u ediciji "Profil" prošlo tačno dvadeset godina a da u međuvremenu Astroiđani nisu ni parcijalno ni u celoosti bilo gde objavljivani na ovim porstorima, dobar deo publike, naročito one mlađe, malo je ili nimalo upoznat sa ovim serijalom. Zato nije naodmet podsetiti se sadržaja stripa.

            Astro-Id je velika svemirska baza/brod čiju posadu čine "hrabri momci koji hrle vasionom u susret Sunčevom sistemu" i usput pomalo ratuju sa iščašenim i prilično ružnim vanzemaljcima koje je Pahek krstio Skrapulonci. Njihova osnovna misija je povratak na Zemlju, što zaplet čini sličnim onim u tada popularnoj televizijskoj seriji "Galaktika". Nema sumnje da su u to vreme popularni SF filmovi, potonji klasici kao što su "Osmi putnik" Ridlija Skota ili Kjubrikova "Odiseja u svemiru 2001" veoma uticali na Paheka kako u crtačkom tako i u scenarističkom smislu. Ipak, očigledno je da je Karpenterova SF parodija "Tamna zvezda" ostavila nejdublji pečat, to se najbolje raraznaje kroz lik narednika Bada-Buma koji je maltene preuzet iz ovog filma.

            Sam strip počinje na divljoj planeti Rigbadalu gde kapetan Stark traži svoju posadu koja je pobegla u petu dimenziju jer više nije mogla da sluša njegova naklapanju o Tibetu i Zen Budizmu. Sasvim nenadano, Stark biva pojeden od strane grozne biljke ljudoždera koju potom spaljuje njegov robot. Scena koja sledi svojevrstan je omaž Šekspirovom "Hamletu" i nešto što zavređuje da uđe u antologije svetskog stripa. Mnogo godina kasnije, dvojica ortaka, debeloguzi poručnik Pimbek i bradati manijak Bada-Bum dolaze na Rigbadal kako bi na Astro-Id doneli nazad kapetanovu lobanju i ostatke nesrećnog robota.

            Tu nam Pahek objašnjava neke bitne stvari vezane za priču. Problem je nastao kada je matori admiral, jedini koji je znao tačan put do Zemlje, ispucan u svemir kada je u torpednoj cevi Astro-Ida vršio veliku nuždu.

            Poručnik Pimbek: Ti nemaš šta da misliš! Imbecile nedorasli!!! Da nisi u sred "noći" ispucavao smeće iz torpedne cevi ne bi smo morali da se bakćemo sa ovim...

            Sokrat Mislilac: Aj! Aj! Pa i drugi to rade... Tako je brže...

            Poručnik Pimbek: Ali ti si zajedno sa smećem ispalio i matorog admirala!

            Sokrat Mislilac: A ko mu je kriv? Kad je našao da vrši veliku nuždu baš u t... t... torpednoj cevi...

            Narednik Bada-Bum: Ha! Ha! Ha! Sigurno se do sad sav "iznuždio" kroz celu galaksiju...

Sada je kapetan Stark je jedini preostali čovek koji zna put do Zemlje na koju su se Astroiđani uputili. Kroz komplikovani proces "mazgotroniranja" on se vraća u život ali kao totalni idiot, dok njegov verni robot umišlja kako je reinkarnacija tibetanskog sveštenika Govinde.

Sokrat Mislilac: N... Naravno... Skinuta nalepnica, a nema ni žig... A n... niti inicijala... Rezime: usrali ste m... motku. Ovo može da bude i Rip Kirbi i Flaš Gordon.

Narednik Bada-Bum: Evo! Ukopčao sam na program SC3-E5! Tačno kako stoji u prospektu... Nema da omane...

Poručnik Pimbek: Tupane jedan! To je prospekt od veš-mašine!!!

Da nevolja bude veća, Bada-Bum je na brod doneo semenje biljke ljudoždera koja došla glave (bukvalno!) kapetanu Starku i ona veoma brzo zaposeda podrum Astro-Ida. Tu već na scenu stupa Profesor kiks-maler, glavnokomandujući broda, pola čovek, pola robot, skrpljen od šrafova, žica i preostalih delova dvojice naučnika - Ota Fon Kiksa i profesora Malera koji su svojevremeno prilikom međusobne tuče upali u bazen sa piranama ljudožderima. On naređuje Pimbeku i Bada-Bumu da siđu u podrum i reše se čudovišta. Ono što sledi jedna je od najurnebesnijih scena ikad viđenih u domaćem stripu i nešto od čega čoveka bukvalno zaboli želudac od smeha.

Narednik Bada-Bum: Čekajte... Pogrešili ste tunel... Ovde si izlegao onaj... Onaj...  JOCA IZJELICA! Čuli ste za njega? Joca je bio iz porodice godzila... Bio je visok jedan metar a dug 50. Ali je imao troja usta... Nemoguće da se povampirio... Grozni Joca je pojeo tri kompletne posade Astro-Ida zajedno sa pomoćnim osobljem i svim putnicima... Naravno, nije izostavio ni sedišta... Užasan stvor, nije čak ni podrignuo. Samo je zevnuo...

            Pahek je prvobitno ovu epizodu Astro-Iđana objavljivao u delovima i to u "Yu stripu" br. 32, 35, 39, 42, 44, 48 i 53 u periodu 1981-1983. Integralna verzija, malčice doterana, predstavlja verovatno jedan od najboljih yu strip ostvarenja u istoriji ove umetnosti na našim prostorima i klasik koji i decenijama kasnije deluje sveže i neodoljivo. Pahekov "zamašćeni" crtež i vešto oslikavanje emocija na licima protagonista jeste nešto upečatljivo i unikatno, dinamika pokreta kao i uvrnuta "arhitektura" svemirskih brodova i njihovih unutrašnjosti nešto je neverovatno maštovito i ispred svog vremena. Ipak, "Astro-Iđani" ne bi bili toliko dobri da nema izuzetnog smisla za humor koji je manifestovan kroz "akciju" a najviše kroz otkačene dijaloge koji prosto oduševljavaju svakog čitaoca.

Dadilje za zeleno kopile

            Željko Pahek se "Astroiđanima" vratio veoma brzo. Na stranicama "Yu stripa" br. 59. 61-62 i 70. u periodu 1983-1984 u nastavcima je izlazila epizoda "Skrapulonska bebica ili: Dosje o zelenom kopiletu." Ova epizoda, nažalost, nije nikada izašla u integralnom obliku kao posebno izdanje, tako da do nje mogu doći samo retki srećnici koji uspeju da sakupe pomenute brojeve "Yu stripa". Kao neko ko je upućen u kolekcionarske vode, moram vam reći da je lakše pronaći Zavetni kovčeg ili Člansku kartu Aleksandrijske biblioteke nego ove brojeve pokojne strip revije. 

            Prvih šest strana ove epizode u crtačkom smislu su nešto izuzetno. Na planeti Kliberijus eskadrila lovaca napada Skrapulonski razarač. Montaža, kadriranje, dinamika, nešto su do tada maltene neviđeno u jugoslovenskom stripu i na jasan način govori o sazrevanju Paheka kao crtača. Nakon ovog napada i obaranja razarača jedan deo "nečega" je preleteo preko vrhova drveća i prizemljio se na kosi obližnjeg brežuljka. Šest meseci kasnije, prilikom traženja travki za lečenje žuljeva, naši stari znalci Pimbek i Bada-Bum pronalaze zelenu bebu u snegu i odnose je nazad u bazu.

            Narednik Bada-Bum: Beba? Shiiiiit! Da mi je neko rekao da ću u sred divlje planete da se strmeknem u ponor, i to na glavu jednoj bebi, koja je uz to još i zelena...

Ono što je bitno pomenuti jeste da je "Bebica" svojevrstan prequel "Metuzalemenu", dakle, cela ova priča događa se, kako Pahek kaže odmah na početku, u "mladosti" Astroiđana, dok još nisu poznavali kapetana Starka nego su šljakali na Kliberijusu da zarade novac i kupe na otpadu svemirski brod. Ispostavlja se da je beba nađena u ledenoj pustari ustvari najrazornije skrapulonsko oružje čije kijanje ima snagu atomske bombe. Nakon što ovo otkriju, svi u bazi kreću da doakaju odbegloj bebici i tu nastaje prava tarapana. U sumanutoj jurnjavi Pahek nas vodi kroz unutrašnjost baze istovremeno opisujući njene žitelje. Na crtačkom planu ovo je odličan deo stripa, gde vam se čini da trka za skrapulonskim zlotvorom nema kraja, baš kao ni Pahekova želja za improvizacijom. U sve to udenuti su gegovi koji daju dodatni šmek priči, među njima svakako najsmešniji je dnevnik dežurnog oficira za koga je potera za bebicom marginalna stvar u odnosu na prokišnjavanje stropa, sakupljanje mačje mahovine (šta god ista bila) i izgled tapeta za klub penzionera. Nesumnjivi uticaj JNA birokratije kroz koju je prošao gotovo svaki muški žitelj bivše nam domovine ovde je više nego vidljiv. Sve se, naravno, završava trsotrukim "bada-broumom":

Pimbeka smo našli poslednjeg. Čak pet kilometara od eksplozije... Njega je spasilo vlastito salo.

            Ipak, Pahek je ostavio "otvoren" kraj i svojevrsnu sponu ka već urađenoj epizodi koja se nadovezuje na "zeleno kopile". Jasno je da je on, sad već tako davne 1984. na umu imao jedan duži serijal u kojem tek treba da se nanižu nove urnebesne avanture Astroiđana. To se, nažalost, nije desilo, i nove epizode nikada nisu urađene. Pahek je u međuvremenu uradio seriju kratkih stripova i neko vreme se zadržao na jednom drugom serijalu "Legiji nepromočivih", ilustrovanim hronikama Četvrtog svetskog rata.

Epilog: bila jednom jedna budućnost

            Da je kojim slučajem Željko Pahek živeo u nekoj drugoj državi, a ne u bivšoj i nikad prežaljenoj Jugi koja se nedugo nakon nastanka "Astoiđana" raspala u krvavom bratoubličakom ratu, sudbina ovog stripa bi svakako bila drugačija. Nema sumnje da bi danas kolekcionari diljem Balkana na svojim policama imali solidnu količinu strip albuma sa avanturama Pimbeka i Bada-Buma. Ovako, ostaje nam da po ko zna koji put lamentiramo nad zlom sudbinom strip scene jedne države koja više ne postoji. Njeni najbolji izdanci danas su uglavnom tezgaroši, crtačka radna snaga u velikim svetskim strip izdavačkim kućama i ono najvažnije što je ex-yu strip scena posedovala, autorski pečat koji ju je činio unikantom i jednom od pet najboljih u Evropi, istopilo se u tržišnoj orjentaciji Francuza, Italijana i Amerikanaca i prostom kapitalističkom logikom čiji je krajnji cilj zgrtanje para. U toj trci za prestižom i lovom strip je postao sredstvo a autorski integritet i identitet žrtveno jagnje.

            Željko Pahek danas radi stripove za francuske izdavače, jedan od najnovijih jeste futurističko viđenje Melvilove besmrtne priče o Mobi Diku. Njegov crtež se od karikaturalnog okrenuo ka realističnom i s obzirom da na zapadu strip mora u većini slučajeva da bude obojen, Pahek za to koristi mogućnosti kompjutera i grafičkih programa što njegove najnovije radove čini pomalo sterilnim i lišenim duše.

            Ostaje pitanje šta bi bilo da se saga o Astroiđanima nije završila sa dve epizode i kuda bi nas odveli sumanuti junaci na putu kroz svemirsko bespuće. Ostaje i žal za nikad do kraja iskorišćenim potencijalima ove u svakom pogledu izuzetne priče. Kako stvari stoje, male su šanse da se Pahek ponovo vrati junacima koje je stvorio pre više od dvadeset godina.

Srećnici koji imaju stare brojeve "Profila", "Spunk novosti" ili "Yu stripa" uvek mogu da se podsete neponovljivih avantura Astroiđana a malobrojnim izdavačima u nas ide preporuka da pokušaju da ponovo objave prve (i jedine) dve epizode ovog serijala. Stripofili mlađe generacije kojim je Pahekova spejs-komedija totalno nepoznata zaslužuju da se upoznaju sa novim izuzetnim ostvarenjem devete umetnosti.

Možda se nakon toga, nekim čudom, crna rupa domaćeg stripa pretvori u super-novu.

(iz knjige "Kiselo i slatko", Mono&Manjana 2011)