понедељак, 07. септембар 2015.

Dilan Dog - Sve boje straha


Prema mom (ne)tačnom proračunu stari dobri Dilan izlazi u deset različitih edicija u "Boneliju". Najnovija ide uz (pazi sad) italijanskom ekvivalentu sportskog žurnala "Gazetta dello sport" i zove se "I colori della paura" što u srpskom prevodu znači "Boje straha". Edicija je, logično, u boji, a urednik Rekioni ju je zamislio kao kombinaciju starih priča iz "Color Festa" i novih epizoda...

Ispravka, ne baš novih.

U pitanju je nešto prilično neobično za Italijane a to je famozni "rimejk". Za početak, tj. za broj 1. Rekioni je uradio rimejk prve epizode Dilana "Zora živih mrtvaca" u nas ingeniozno prevedene kao "Doktor Ksabaras" i fanovi, ruku na srce, nisu baš pali na dupe od oduševljenja ali pošto sveščica u koloru košta bednih 1.99 evrića (za šta u centru Riminija gde sam pazario ove stripove ne možete popiti ni espreso), progledalo mu se kroz prste zbog ovog svetogrđa. Veoma dobar prikaz ovog rimejka možete naći ovde kao i informaciju da će sledeći rimejci biti "Golkonda" (Ćeloni), "Dugački pozdrav" (Barbato) i "Veliki Dijabolo" (Bilota). 

Šta im sve to u životu treba, stvarno ne znam, ali ajde... Na 2 evrića se u zube ne gleda.

Jedna od krupnijih zamerki je to što korice blage veze nemaju sa sadržajem epizode. Na primer, broj 5. na naslovnici ima Dilana, Bri Danijels i Gospođu Smrt a unutra je bezvezna priča o nekom brokeru-idiotu i ritualima sa žrtvovanjima koju su uradili Ruju i Mari.


Tehnički, sveska je odraz talijanske pedanterije i može se bez problema priložiti kao krunski dokaz da su Žabari možda najbolji štampari na svetu. B format, besprekorna kolorna štampa na kvalitetnom, masnom papiru, 32 strane stripa plus propratni tekstovi (intro koji u svakom broju piše Fabio Licari, biografije autora i nešto kao mini esej nazvan "Focus on" koji piše Luka Barbieri) te dodatna obrada korice u vidu UV laka gde je u isti sem logoa uvek umočena i Dilanova figura, što deluje prilično dojajno. Zamerka bi možda bila što nema teksta na hrbatu/rikni pa kad svesku stavite na policu ne vidi se o čemu se radi.

Uređivački, ovo je nešto kao zicer.

Možda baš zato izlazi uz sportski list.


Predviđeno je 22 epizode u ritmu izlaženja na nedeljnom nivou, strip može da se kupi odvojeno od novine, a prodavci u kisocima ga i drže uz regularne brojeve, jer, realno, kog istinskog Dialandogovca zanima da uz ovo čita kakvo novo sranje je napravio onaj mamlaz Baloteli i zašto će Siniša da pukne sa Milanom isto kao što je puko sa našom reprezentacijom?

U svakom slučaju, kad sve ovo izađe, pa se skupi na gomilu, uprkos manjkavostima, biće to veoma lepa kolekcija manje i više dobrih priča kakvu bi svaki verni fan našeg Dilana voleo da ima. Doduše, ako ste vlasnik svih brojeva "Kolor festa" onda sve ove priče već imate, sem, naravno, nesrećnih rimejkova.

Neki, zbog formata koji je sličan američkim sveščicama, misle da je ovo Rekionijev pokušaj da probije Dilana na američko tržište, ali lično sam sklon da mislim da je ovo u stvari pokušaj da se strip približi široj publici.

Sad, zašto baš kroz sportski časopis, to samo on zna.

Ostaje nam da vidimo koje još egzibicije će pasti na pamet novom uredniku Dilana, jer očigledno cielo è il limite.

© Dejan Stojiljković/Kiselo&Slatko blog


1 коментар:

  1. Kako se radi o poslastici strip izdanja lepo upakovanog horor junaka, kakav je Dilan Dog,
    moja presuda je SLATKO. Slatka je i ideja da ovakvo stripi zdanje ide uz novine sportskog sadrzaja, jer ako neko ima vremena da cita traceve fudbalera ili da gleda tabele,moze usputno i da procita strip koji ce mu, svakako, biti na duhovnom planu nagrada! Zonik

    ОдговориИзбриши